Петра Хаџи Цветковић  је ученица одељења 7/3  наше школе. Она је на скорашњем Београдском првенству у ритмичкој гимнастици освојила прво место! Њу су интервјуисали Лана Панић и Марко Голубовић, ученици одељења 7/6.

Честитамо ти на великом успеху. Шта те је мотивисало да се бавиш ритмичком гимнастиком?

Родитељи су ми предложили када сам имала четири године, затим је све ишло својим током. Прво је то била школица спорта са елемемтима ритмичке гимнастике у склопу Гимнастичког клуба „Раднички“, затим сам у том клубу прешла на виши ниво, а сада сам у Гимнастичком удружењу „Тријумф“.

Како се осећаш на такмичењима?

Раније сам се такмичила групно. Издвојила бих своје најлепше искуство – то је такмичење на ком сам први пут освојила прво место (то је уједно била и моја прва медаља) – такмичење у Нишу 2021. године. Била је веома велика конкуренција и када су нас прозвали да преузмемо златну медаљу, било је неописиво.  Сада се такмичим индивидуално и највећим успехом сматрам освојено прво место на Београдском првенству. Свесна сам да сам сама заслужна и драго ми је, јер сам сама успела, уједно ми је то и доказ да се труд увек исплати и нађе свој пут, а тај пут је успех и задовољство.

Ко ти представља највећу подршку?

Моји родитељи сваки пут иду са мном на такмичење, као и тренер и другарице. Имам и своје амајлије – са собом носим своју срећну огрлицу и своју најдражу плишану играчку коју сам добила још као врло мала, када сам се родила.

Марко Голубовић је то упоредио са занимљивостима везаним за познате спортисте, како и они увек имају нешто своје, посебно што раде пред меч и сматрају да им то доноси срећу. Затим је питао да ли изводи сама код куће неки трик који види на друштвеним мрежама, јер је то сада међу њиховим вршњацима врло популарно.

Ја то не радим код куће и не препоручујем другима због могућности да се повреде; једино треба вежбати са тренером. Ритмичка гимнастика је комплексна, она је спој спортске гимнастике, балета и плеса; она захтева време, много треба да умеју и знају пре него што крену да се баве њоме – и слух, и ритам, и искуство…

Да ли је тешко ускладити школске обавезе и тренинге? Колико често тренираш? Да ли користиш неке реквизите?

Тренинзи су веома захтевни; повремено, пре великих такмичења, неопходно је да се изостаје из школе како бих се квалитетно  припремила за такмичење.  Школу и ритмичку гомнастику је тешко избалансирати. Тренирам три пута недељно, ускоро ћу почети и четири пута недељно. Тренинзи трају око два и по сата, најдуже три сата. Такмичим се са лоптом. На тренинзима највише волим да радим са лоптом и са обручом. Гимнастика је нешто што волим, испуњена сам и срећна на тренинзима. На тренинзима сам упознала много другарица, међу нама се развило пријатељство, волим са њима да се дружим и разговарам.

Да ли су твоји планови за будућност везани за ритмичку гимнастику, да ли си размишљала или планирала да се њоме бавиш професионално?

Не знам да ли ћу се бавити ритмичком гимнастиком, нисам о томе размишљала на тај начин, али нисам размишљала ни да престанем. Желим то да тренирам и када одрастем, али како ћу даље, још увек не знам.

Како проводиш слободно време?

Без обзира на обавезе у школи и на захтевне обавезе везане за ритмичку гимнастику, имам слободно време. Волим сликарство и идем на сликарство. Када већ говоримо о плановима за будућност, оно што планирам јесте да упишем средњу уметничку школу. Поред ритмичке гимнастике и сликарства, волим и глуму.

Као и сваког нашег успешног ученика, питаћемо и тебе, Петра, исто. Шта ти сматраш: које особине красе успешног ученика и шта деца, поред ритмичке гимнастике, треба да науче да би постали шампиони?

Треба неговати таленат, треба да буду поштени, да разумеју да морају да буду посвећени – тако долази успех.

Шта би поручила својим вршњацима?

Увек покушајте уколико се укаже прилика!
Никад не одустајте  од својих снова!

Петри  желимо срећу и успех у даљем бављењу ритмичком гимнастиком!