Данило Павловић је ученик одељења 3/4 наше школе. Он је 11. и 12. новембра освојио сребрну и бронзану медаљу на купу Србије у каратеу. Очекује се да ће учествовати на интернационалном такмичењу. Њега су интервјуисале ученици одељења 5/1 Душан Просеница, Луција Јањушевић и Ели Мркаљевић.
- Честитамо ти на освојеним медаљама. Видимо да их имаш много. Да ли би неку издвојио? Ко те је инспирисао да одабереш баш карате?
Хвала. Имам доста медаља, издвојио бих две последње медаље, које су ми и најдраже,али које ми је било и најтеже да освојим – то су поменуто сребро и бронза. Што се тиче инспирације, моја инспирација је мој тата, он има црни појас дан други. Он је и мој узор.
- Кад си почео да се бавиш овим спортом ? Колико често имаш тренинге? Како ти је на тренинзима?
Тренирам три пута недељно по сат времена. Тренирам већ пет година карате. И поред тренинга имам доста слободног времена, па сам скоро почео да тренирам и кошарку. На тренинзима ми је лепо и забавно. Омиљени покрет у каратеу ми је покрет шото-уке. Оним данима када немам тренинге у клубу, тренирам са татом. Захвалио бих се свом тренеру из Клуба „Винер“, то је тренер Ацо Ћировић; из школице спорта сам прешао у клуб, категорија старији узраст.
- Како се осећаш на такмичењима? Да ли си очекивао овако велики успех?
Раније, кад сам тек почињао да се такмичим, имао сам трему. Сада више трему немам, јер сматрам да ми је трема прошла што сам се више и више такмичио. Оволики успех нисам очекивао, али када сам чуо своје име, био сам срећан и поносан!
- Ко ти је највећа подршка?
Највећу подршку ми пружа породица, то је велика подршка. Када сам био у претходној групи, у којој сам тренирао, нисам тада хтео да идем на тренинге, више смо радили неке вежбице. сада, када сам у старијој групи је све другачије и моји мама и тата се труде да ме подржавају да идем редовно на тренинге. Они су поносни на мене. Другари из одељења су, такође, увек уз мене и радују се сваком мом успеху када им се похвалим.
- Знамо да си тек трећи разред, али да ли си, можда, размишљао о томр који би били твоји планови за будућност и чему даље тежиш?
Нисам о том размишљао, али бих ето хтео, сада када ме већ питате, да учим другу децу. Волео бих да будем шампион – и за борбе и за кате, да освојим црни појас дан трећи.
- Питаћемо те што и остале ученике наше школе које смо интервјуисали. Које особине красе успешног спортисту и шта деца, поред каратеа, треба да науче да би постали шампиони?
Пре свега, карате нас уче да будемо поштени у борби. Мислим да је то стварно важно. Нас уче – увек када улазиш, поклони се, поклони се свом противнику, поштуј место, поштуј противника, поштуј судију. Буди поштен у спорту, буди поштен увек.
- Шта би поручио својим вршњацима?
Не одустајте од онога што желите.
Данилу желимо срећу и успех у даљем бављењу спортом!
