IN MEMORIAM

Небојша Дивац

(1975-2020)

„Ако ти јаве: умро сам,
а био сам ти драг,
онда ће у теби
одједном нешто посивети.
На трепавици магла.
На усни пепељаст траг.

Ако ти јаве: умро сам
ево шта ће бити.

Хиљаду шарених риба
лепршаће ми кроз око.

И земља ће ме скрити.
И коров ће ме скрити.
А ја ћу за то време
летети високо…
Високо.

Ако ти јаве: умро сам,
не веруј
то не умем…“

Опраштамо се од нашег драгог колеге, поштованог и вољеног наставника, дивног и брижног сарадника, Небојше Дивца. Недостајаће нам твој ход кроз школу, глас из учионице, појава у зборници, недостајаће нам твоја благост и доброта, повученост и суздржаност. Оставио си велики траг за собом у нашој школи и тешко прихватамо чињеницу да те нема, да нећеш однекуд наићи и јавити нам се, одржати још који час и да нећемо видети твој осмех.  Нестварно нам је свима да се нисмо ни опростили, да си стао на пола пута и заувек нас напустио.

Нека ти је вечна слава, драги Небојша. Дуго ћемо те се сећати и ми, твоје колеге, и ученици и генерације којима си предавао у неким бољим временима. Са жаљењем и тугом те последњи пут поздрављамо.