У овом истраживању учествовало је укупно 393 ученика по принципу добровољног избора.

Расподела ученика по разредима говори о релативној изједначености учесника у овом испитивању – највећи број анкетираних похађа 6. или 3. разред, а најмањи број ученика који су одговорили на питања је у 1. разреду (што је разумљиво узимајући у обзир да  процес описмењавања практично још није завршен).

Највећи број анкетираних 27,7 % изјавио је да дневно учи око три сата, 22,7 % на учење „потроши“ четири сата а затим следе ученици који у овој активности проведу два сата – њих 17,5 %  и 45 оних који уче пет сати што процентуално износи 12,5.

Скоро две трећине учесника у овом истраживању који не уче потпуно самостално (63,1%) се на питање да ли учиш сам, или уз нечију помоћ, определило за одговор да учи самостално али и  тражи подршку  других особа, а 33,1 % изјавило је да све садржаје и ДЗ раде самостално, што оставља јако мали број ђака наше школе који се апсолутно ослањају на помоћ других у учењу – 3,8 %.

Да су родитељи главни помагачи у учењу показало се и у учењу на даљину пошто је 91,6 % анкетираних, који нису сасвим самостални у учењу, дало овакав одговор. У много мањој мери су помоћ добијали од брата или сестре – 20,2 %, вршњачка помоћ је заступљена у још мањем броју и износи 9,9 %, а још нижи проценат припао је подршци приватних наставника (7,2 %) што је и раније била једна од специфичности наше школе.

Огроман број ђака (97,5 %)потврдио је да редовно прати часове који се емитују преко телевизијских канала, као и да гледају сва три предвиђена часа за одређени разред ОШ (94,3 %). Нешто више од трећине ученика поново прегледа ТВ часове.

У делу анкете који се бавио домаћим задацима резултати су следећи : преко половине учесника у истраживању (55,7 %) дневно добија три или четири задатка, а 33,8 % један до два задатка. Да су одговорни у погледу извршавања обавеза говори и податак да њих 93,4 % редовно ради ДЗ, а да нема ученика који их уопште не раде. За израду ДЗ који се односи на један предмет потребно им је пола сата до сат (61,3 %), а неки (28 %) то успеју да заврше и за мање од пола сата.

Велики број ученика (83,2 %) добија задатак да  из уџбеника или послатог материјала учи самостално. У току дана најчешће уче три (35,8 %) или два предмета (30,3 %). Да тражени захтеви не представљају оптерећење за ученике говори податак да 80,4 % испитаника може да испуни постављене циљеве, а за један предмет им је потребно између тридесет минута и сат времена (67,3 %) или од сат до два 28,7 % анкетираних.

У последњем делу анкете, који је био отвореног типа, ученицима је дата могућност да изнесу своје предлоге како би се побољшала досадашња пракса наставе на даљину. Износимо неке од најфреквентнијих одговора/предлога/запажања:

• Координација/распоред захтева-ДЗ у току недеље
• Предлози за разноврсније задатке-он лајн квиз, мапа ума, презентације…
• Велики број ДЗ
• Наставници престроги у оцењивању
• Директни контакт наставника и ученика с времена на време путем скајпа или слично
• Слати задатке у „нормално“ време – не касно увече
• Немају сви ученици техничке могућности за инсталирање различитих апликација
• Тешко им је да у току дана прате информације послате путем вибер групе, мејла, гугл учионице и сл.
• Осмислити материјале за часове којих нема на ТВ-у
• Кратки рокови за предају задатака

ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕ:

Велики број ученика који је својевољно учествовао у овом истраживању је знак да им је ово питање значајно и да су желели да дају своје мишљење о темама које смо поставили. Чињеница је да су били/јесу у страху од непознатог баш као и ми који се први пут сусрећемо са искуством званим учење на даљину. Време проведено у учењу не разликује се много од оног које су искусили до сада, јер су у школи проводили пет до шест сати и код куће одвајали још време за понављање и израду ДЗ. Улога родитеља је донекле слична јер су им они и по досадашњим сазнањима  били највећа подршка у учењу. Једина разлика је у томе што сада родитељи преузимају један део улоге наставника појашњавајући садржаје и помажући им да се снађу у слању задатака на различите начине. Број предмета који у току дана уче такође се није много променио, али јесте количина ДЗ који свакодневно добијају јер је у овим условима тешко усмено испитати ученике па се задаци добијају и за оне предмете из којих то до сада није био случај.

На основу ових резултата, педагошко-психолошка служба је дала препоруке наставницима, како би се учење олакшало и учинило квалитетнијим.

Хвала свима који су у испитивању учествовали!

Марија Рајак, психолог
Сања Ристић Станков, педагог