Димитрије Глигоров  је ученик одељења 6/5  наше школе. Он је успешни тенисер. Њега су интервјуисали Александар Лепојевић и Нина Лазић, ученици одељења 5/2 и чланови Новинарске секције.

Честитамо ти на великим успесима. Откуд тенис као твој избор?

У мојој породици је нас троје деце. Ми сви играмо тенис, сви у породици волимо тенис, и мама, и тата, и деда. Моја сестра Јана је играла тенис рекреативно, мени се то допало, почео сам да играм и  мало-помало, ето ме сада – тренирам два пута дневно.

Ко ти је помогао да будеш то што јеси сада, да будеш тако добар у тенису?

Највише родитељи – мама на свој начин, тата на свој начин, а највише заједно. Али и тренери пре свега – и то тренери Зоран Водић Вода и Александар Трифуновић Трифке из Тениског клуба „Форхенд“. Кад у мечу дође жута минута, кад  на кратко клонем, уз подршку тате, маме, тренера, само се ресетујем или ставим мокар пешкир на главу, попијем воду, узмем воће или чоколаду и наставим.

Како се осећаш на терену?

Кад играм меч са противником, сличном мени самом, увек постоји нека тензија. Ко отвори успешније меч, ко крене боље, он се и осећа самоувереније. Ако кренем боље, ако победим, увек се осећам посебно и то ми даје полет као да могу све на свету да победим! Успех подиже самопоуздање и чини ме јачим. Будем тада поносан. Као мали играо сам  само турнире у Србији. Издвојио бих да сам од 2023. освојио државно првенство и играо сам много европских турнира. Тако сам освојио сам прво место у категорији до дванаест година на такмичењу у Чачку када  сам добио Бугарина Бруна Џенева, а у полуфиналу Македонца Марка Алексовског – та два меча су била одлична. Био је то изузетно јак турнир који ми је обезбедио да одем у Мајорку код чувеног Надала у његову „Рафа Надал академију“ на међународни турнир.

Да ли је тешко ускладити школске обавезе и тренинге? Колико често тренираш?

Тренирам два пута дневно од понедељка до петка, поред тога имам и кондиционе тренинге три до четири пута недељно. Понекад морам да изостанем са неког часа како бих све постигао. Захвалан сам наставницима, јер то разумеју, посебно разредној Сањи Павловић и наставници биологије Ивани Теодоровић. Недељом имам највише времена, јер тада немам тренинге и тада учим што више, мада имам времена за све – и за дружење, и за телефон, и за чланове породице и фамилије.

Да ли би издвојио нешто посебно што помислиш када чујеш реч тенис?

Тенис ми је обогатио живот, имам много тога за памћење. Године 2023. сам одиграо чак девет турнира. Лепо ми је било на турниру у Прокупљу када сам на шљаци у четвртфиналу у једном одличном мечу добио једног Словака. Затим турнир у Копру  – иначе играм сингл, али тада сам играо дубл и освојили смо прво место. У Приједору сам победио једног Британца, то је био баш узбудљив меч. У Подгорици, специфичној по клими, у августу играо сам најдужи меч и победио једног Румуна, играли смо три сата! Свакако бих издвојио значајан одлазак на Мајорку и јединствено искуство стечено тамо на интернационалном турниру. Путовали смо авионом и чим смо слетели, појурили смо да видимо бутике Рафаела Надала, а онда да заиграмо на великом централном терену на Академији Рафаела Надала. Обилазили смо школу, музеј, туристички смо обишли Мајорку која је прелепа. Било нас је 64 – 32 дечака и 32 девојчице из свих земаља Европе, највише из Француске.  На турниру је било осам група по четири. Добио сам два меча и изгубио од Словака који је касније играо у финалу. Сви смо желели да видимо Надала и да се упознамо с њим, али је он био недодирљив. Зато смо се дружили са његовим стрицем, чувеним Тонијем Надалом, који је био и Рафи тренер, а сада је професор на поменутој академији.

Као и сваког нашег успешног ученика, питаћемо и тебе, Димитрије, исто. Шта ти сматраш: које особине красе успешног ученика и шта деца, поред тениса, треба да науче да би постали шампиони?

Дете треба да буде вредно и мотивисано. Не постоји лоше, бахато и безобразно дете, а да је успело у спорту и досегло спортске висине. Мора да се буде пристојан, културан, да се не ругамо другима док губе.

Шта би поручио својим вршњацима?

Није битно колико те јако ударе, него колико јако можеш да се вратиш!

Димитрију  желимо срећу и успех у даљем бављењу тенисом!